UzIslam.com sayti har yilgi an'anasiga muvofiq bu yil ham "Qurbonlik - 1432" tadbirini tashkil etgani haqida xabar bergan edik. Avvalo, Alloh rizoligi uchun, qolaversa, zimmalarida Qurbonlik qilish vojib bo'lgan birorodarlarimiz ishini osonlashtirish maqsadida tashkil etilgan ushbu xayrli tadbir bu yil ham muvaffaqiyatli tarzda o'z nihoyasiga yetdi.
“Тангла найдин”. Оллоҳ таъоло пайғамбарларнинг барчасига ўз ҳукмларини эшиттирмоқдан ўзга йўл билан нозил этмади. Яъни ҳар бир пайғамбарнинг ер юзидаги баъсоти (яратилиши) айни “самъ” воситасида юз кўрсатди.
Абдулбоқий Гулпинарли шарҳида: “Маснавий” шориҳлари айтдиларки: Қуръони Азимуш-шаън қандай “Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм” билан бошланса, яъни “би” билан бошланган бўлса, Ҳазрати Мавлоно афандимиз ҳам “Маснавийи маънавий”ларини “би” ила бошлаганлар. Бу ердаги “би” “Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм” кабидир”, – дейилади.
Аллоҳ таъолонинг 99 гўзал исмларидан бири “Самийъ” (У ҳамма нарсани эшитувчи), яна бири эса “Басийр” (У ҳамма нарсани кўрувчи. Унга ҳамма иш аён)дир. Қуръон оятларида ҳам, Асмои ҳуснада ҳам “Самийъ” сўзи “Басийр”дан ҳамиша олдин келган.
(Мавлоно Румий ҳазратларининг "Маснавийи маънавий" асари юзасидан)
Бишнав аз най чун ҳикоят мекунад,1
Аз жудойиҳо шикоят мекунад.
“Бишнав” – “тингла” демакдир. Мавлоно, “тингла!” дейиш билан, бизга ҳам ўгит бермоқда, ҳам инсон қалбини гапиртирмоқда. Тингламоқ – илм олишнинг дастлабки босқичидир. Вақтики, талаба тингламадими, у мударрис сабоқларидан бебаҳра қолади. Нафақат тинглаш, балки башариятга неъмат қилиб берилган “кўриш”, “ҳис қилиш” каби сезгилар ҳаётдан ибрат олиш, хулоса чиқариш ва умр давомида ҳақ ила ботилни фарқлаши учундир. Дастлабки маънога кўра, “бишнав” сўзи – орифнинг маъруфга хитоби.
Яратган маърифатнинг, маънавиятнинг эгаси, буюк тарбиячидир. Борлиқ Уники ва ҳеч бир жон Ундан пинҳон эмас. Онгимиздан тортиб моддий ҳаётимизга қадар содир бўлаётган барча ўзгаришлар, ҳаётдан олган ибрат ва англаган ҳақиқатларимиз ёрдамида юзага келади. Ишоратлар Тангри таоло томонидан берилган таълим бўлса, уларни қабул қилиш – кўриш, эшитиш, ҳис қила олиш сингари неъматлар билан ҳосил бўлади.
Тинглаш – нафақат эшитиш, дунёни идрок этиш, ишоратларни фаҳмлаш, илоҳий таълимни қабул қилиш билан ўлчанади. Бизнинг сезги аъзоларимиз, маърифатни, ташқи олам ҳодисотларини қалбга йўллагувчи восита ёхуд унга ўрнатилган даричадир. Улардан бири беркилса, кўнгилга келиб қуюлувчи ҳикмат нурлари-да, биттага камаяди. “Жинлар ва инсонларнинг кўпчилигини жаҳаннам учун яратганмиз. Уларда қалблар бор, (лекин) улар билан “англамайдилар”. Уларда кўзлар бор, (лекин) улар билан “кўрмайдилар”. Уларда қулоқлар бор, (лекин) улар билан “эшитмайдилар”. Улар ҳайвонлар кабидирлар. Балки, улар (янада) адашганроқдирлар. Ана ўшалар ғофиллардир” (Аъроф, 179)2.
— Сиз ўғлингизга бева хотин олиб бераётганингиз йўқ! — деди қизнинг онаси тап тортмай. — Қизимнинг ҳам орзу-ҳаваси бор. Унинг ҳам бахтли бўлгиси келади. Ана, жондай қўшнимнинг кенжасини ўтган куни "Лимузин"да олиб кетишди. У қиздан менинг қизимнинг бирор кам жойи борми?
— Майли, бир иложини қилармиз, — деди шўрлик қуда бошини эгиб. — Лекин қудажон, бир гапни айтиб қўяй: бахтни "Лимузин"дан излаш керак эмас! Бахтнинг калити...
— Бунақа гапларни кўп эшитганмиз. Инсон дунёга бир марта келади. Бундай кун ҳаётда фақат бир марта бўлади. Шундай экан...
— Ахир Аллоҳ таолонинг куни кўп!
— Сиз айтганимизни қилинг, қизимнинг кўнгли ўксимасин.
— Хўп.
Bayat nima? Bu savolga Umar Ziyovuddin Dog'istoniy (q.s) hazratlarining "Tasavvuf va tariqatlar ila bog'liq fatvolar" nomli kitoblarida quyidagicha javob berilgan:
"Tasavvuf Buyuklari ila so'filarning darvesh ve muridlaridan ahd olishlari, muridlarning belgilangan mavzularda ularga so'z berishlarining mustahab bo'lish bo'lmasligi so'ralganida, shunday javob berilgandir:
Shayx ila murid orasida yuzaga keluvchi ahdlashuv juda ham go'zal va qiymat berilgan bir harakatdir. Bunday bir so'zlashma natijasida kelib chiqqan ahdlashmaning keltiradigan mas'uliyat va mukallafiyati darveshlar ustida bir muroqabaning tug'ilishiga, natijada ularning islomiy bir hassoslikka sohib bo'lishlariga sabab bo'ladi. Bu ahd va so'zlashuvda shayx muridini har turli ma'siyat va isyondan uzoq bo'lishga, butun ibodat va toatlarga mahkam bog'lanishi ma'nosini beruvchi so'zini eslatib, kamchiliklarini shu ondanoq tark etishga undaydi.
Bu mavzuda juda ko'p hadisi payg'ambar mavjuddir.
Ubadatu'bni's-Samit (r.a) dan Rasululloh (s.a.v) ning huzurlarida jam bo'lgan sahobai kiromdan bir guruhiga shunday marhamat qilganlari rivoyat qilingandir: Allohga hech bir narsani sherik va o'rtoq qo'shmasligingizga, o'g'rilik qilmasligingizga, zino qilmasligingizga, bolalaringizni o'ldirmasligingizga, ma'ruf bo'lgan hech bir hususda isyon etmasligingizga doir menga so'z berib bay'at qilingiz. Kim so'z bergan masalalarga rioyat qilib kerakli narsalarni kamchiliksiz i'fo qilsa, ajr va savobi Allohga oiddir. Kim esa biror xato va gunoh ishlasa va jazosi dunyoda berilsa, bu jazo u kishi uchun kafforat bo'ladi. Sohibini uxroviy javobgarlikdan qutqaradi. Kim esa bir ayb yo gunoh ishlasa va Alloh buni berkitib o'rtaga chiqarmasa (dunyoda jazosiz qoldirsa), natijasi Allohga oiddir. Xohlasa afv etadi, xohlasa jazolaydi. Biz bu masalalarda Rasululloh (s.a.v) ga bay'at qilib so'z berdik.
Theme by Danetsoft and Danang Probo Sayekti inspired by Maksimer