Фақиҳ Абу Лайс Самарқандий (раҳимаҳуллоҳ) айтадилар: Таълим олувчи муҳтож бўладиган нарсанинг энг биринчиси– олган илми билан фойдаланиши ва ўзидан ўрганаётган кишига фойда бериши учун ниятини тўғирлаб олишдир. Агар ниятини тўғирламоқчи бўлса, тўртта нарсани қасд қилиши лозим.
1. Илм олиш билан жоҳилликдан чиқишни ният қилиш. Чунки Аллоҳ таоло:
"Айтинг: "Биладиган зотлар билан билмайдиган кимсалар баробар бўлурми?!" (Зумар, 9), деб айтган.
Домла Аҳмаджон ибн Муҳаммаджон
ал-Марҳаматий ал-Андижоний ал-Боғишамолий
Беҳад ҳамду санолар Аллоҳ таолога бўлсинки, Муҳаммад Мустафо соллаллоҳу алайҳи васалламнинг вужудлари сабабли бизни Иймон нури ила шарафлади. Беадад солату саломлар Аллоҳ таолонинг ҳабиби ва расулига бўлсинки, ул зоти шариф туғилишлари ила оламларга раҳмат, файзу футуҳ олиб келдилар. Беҳисоб дуруд ва мақтовлар Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг аҳли байтлари ва саҳобаларига бўлсинки, улар бизга Расули акрам, Ҳабиби муҳтарам, Набиййи мукаррамни ўзимизга қандай намуна қилиб олишимиз кераклигини ўргатиб кетдилар. Ва яна бениҳоя раҳматлар Ислом мужтаҳидлари, уламолари, аҳли илмларига бўлсинки, бизга Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи васалламга саловотлар айтишимиз, ул зоти муаззамнинг ҳаётларини ўрганиб, ўрнак ва ибрат олишимиз учун бир имконият бўладиган Мавлид ан-набавий амалларини жорий қилдилар.
Пайғамбар алайҳиссаломнинг бутун инсониятга, ҳатто жинлар тоифасига ҳам қиёматгача пайғамбар эканликларига шак-шубҳа йўқ! Ул зотнинг шариатлари барча замонлар ва маконларга хос ва мос шариат эканлиги ростдир! Бинобарин, ҳар бир инсон, хусусан, мусулмонлар Пайғамбар алайҳиссаломнинг дин ва шариатларини ўрганмоғи, ул зотнинг кўрсатмаларини ўзига дастурул амал қилиб олмоғи лозим ва лобуддир. Бул ҳақида Аллоҳ таоло Қуръони каримда:
Тақлиднинг луғавий маъноси шуки, бир нарсани бўйнига тақмоқ, гарданига илмоқдир. Бу иш зоҳирдир. Истилоҳдаги маъносини эса, Ҳофизиддин ан-Насафий “Кашф ул-асрор”да мана бундай таърифлайди:
تقليد الأمّة صاحب الوحى تقليد العالم صاحب الرأى والنظر فى الفقه تقليد العوام المعاصرهم تقليد الأبناء الآباء والاصاغر الأكابر والوجوه الثلاثة الأولى صحيحة والباطل هو الوجه الرابع
Яъни,
1) Умматнинг соҳиби ваҳийга, яъни Пайғамбарга тақлиди.
2) Ғайри мужтаҳид олимнинг мужтаҳид олимга тақлиди.
3) Омийнинг ўз асридаги олимга тақлиди.
4) Ўғилларнинг отага, кичикларнинг катталарга тақлиди.
Аввалги уч қисми саҳиҳдур. Тўртинчи қисми эса ботилдур.
Булардан биринчи қисми тақлиди соҳиби ваҳий деганимиз, Қуръон ва ҳадисга тақлиддир. Зотан, Пайғамбар алайҳиссаломнинг айтганлари, қилганлари Қуръонга мутлақо уйғундир. Бу ҳақиқатни Парвардигори олам ҳам тасдиқлаган:
وما ينطق عن الهوى ان هو الا وحى يوحى
“(Яна у Қуръонни) хомхаёлдан олиб сўзлаётгани ҳам йўқ! У (Қуръон) фақат (Аллоҳ томонидан) нозил қилинаётган (туширилаётган) бир ваҳийдир”. (Нажм сураси, 3-4-оятлар).
Инсоннинг аврат жойлари (яъни, ёпилиши лозим бўлган уят жойлари) ва уни қаерда очиш мумкин-у қаерда очиш мумкин эмаслигини билиб олсак. Зеро, жумла уламолар иттифоқига кўра авратни бегоналардан ёпиб юриш шариат тарафидан фарзи айн амаллар сирасига киритилган.
Ҳанафийларнинг энг мўътабар фиқҳий матн китобида аврат жойлари ҳақида шуларни ўқиймиз:
وعورة الرجل من تحت سرّته الى تحت ركبته والأمة هذا مع ظهرها وبطنها والحرّة كلّ بدنها الا الوجه والكفّ والقدم
«Эркакнинг аврати киндиги остидан тиззаси остигачадир. Чўриники мана шу (киндик остидан тиззаси остигача) орқа ва қорни билан биргадир. Ҳур аёлнинг аврати бутун баданидир. Магар, юзи, кафти (бўғимигача) ва қадами (тўпиғигача) аврат эмас».
Демак, Имоми Аъзам мазҳабига кўра, эркакнинг аврат, яъни бегоналардан ёшириши лозим бўлган баданидаги жойлари киндиги остидан тиззаси остигача экан. Яъни, киндик аврат эмас, тизза ва унинг тепаси авратдир. Аёлларнинг юзи, кафти ва қадамидан ташқари бутун баданлари авратдир.
Савол: "Таҳорат пайтида оддий пайпоқларга масҳ тортиш ҳақида олимлар нима дейишади? Қандай пайпоқларга масҳ тортишга рухсат этилганлигини тушунтириб берсангиз? Билишимча, олимлар ўртасида оддий жун ёки нейлон пайпоқларга масҳ тортиш мумкинлиги ҳақида турли фикрлар мавжуд.
А) Кўпчилик ислом олимлари бундай пайпоқларга маълум бир шартлар бажарилгандагина масҳ тортиш мумкин, деб фатво беришган. Агар бу шартлар бажарилмаса, оддий пайпоқларга масҳ тортиб бўлмайди. Демак, бундан чиқадики, кўпчилик турдаги пайпоқлар устига масҳ тортишга ярамайди. Шунга қарамасдан, Саъид Абул Ало Мавдудий ҳар қандай пайпоққа ҳеч бир шартсиз масҳ тортиш мумкин, деб айтади.
Б) Масҳ тортиш маълум бир шартлар бажарилгандагина мумкин дейдиган олимларга у: «Мен жуда кўп бора ва ўта қатъият билан Суннатдан ушбу шартларни топишга ҳаракат қилдим, аммо бу ишимдан бирор натижа чиқмади. Суннатда фақат Расулуллоҳ (саллоллоҳу алайҳи ва салам) пайпоқларига ва шиппакларига масҳ тортганлари ҳақидагина айтилади. Насоийнинг тўпламидан ташқари бошқа барча ҳадис тўпламларида, жумладан Аҳмаднинг Муснадида ҳам, Муғийра ибн Шуъба (розиаллоҳу анҳу) томонидан Расулуллоҳнинг (саллоллоҳу алайҳи ва салам) пайпоқлари ва шиппакларига масҳ тортганликлари ҳақида ривоят қилинган ҳадис мавжуд. Абу Довудда айтиладики, Али, Абдуллоҳ ибн Маъсуд, Борий ибн Озиб, Анас ибн Молик, Абу Умма, Сухайил ибн Саъд ва Умар ибн Хурайс (розийаллоҳу анҳумо)лар пайпоқларига масҳ тортганлар. Умар ва Аббос (розийаллоҳу анҳумо)лар ҳам шундай амал қилганлари ҳақида ривоят қилинади. Бунинг устига, Ибн Аббос ва Анас ибн Моликдан Увайс ибн Авс (розийаллоҳу анҳу) орқали «Таҳовий» китобида келтирилган ривоятда Расулуллоҳ фақат шиппакларигагина масҳ тортганларини айтадилар, пайпоқлар ҳақида ҳатто ҳеч нарса гапирилмайди ҳам. Али ҳам шундай қилганлар.
UzIslam.com: Islomda tarixan o'ziga xos o'lchov birliklari shakllangan. Fiqhiy manbalarda o'lchovga oid kelgan masalalarni yaxshi tushunishimiz uchun ham Islomdagi o'lchov birliklarini yaxshi o'rganib olishimiz kerak bo'ladi. Quyidagi maqolada mana shunday islomiy birliklar haqida ma'lumot beriladi. Tushunishimiz uchun ularning zamonaviy o'lchov birliklaridagi ifodasi ham keltirilgan.
Bismillahir rohmanir rohiym
Bugungi zamon taraqqiyotining negizida, so‘zsiz, o‘tmishning ilmiy salohiyati yotibdi. Agar ota-bobolarimiz merosini izchil o‘rganadigan bo‘lsak, Alloh taolo ularga hozirgilardan ko‘ra ko‘proq ilm yuqtirganini ko‘ramiz. Bugun biz uchun oddiy ko‘ringan narsalar, aslida, qadimning katta tadqiqot va tajribalari xulosasidir. Qo‘lingizdagi ushbu mo‘’jaz kitobchada taqdim etilayotgan ma’lumotlar ham qadimgilarning har bir sohada chuqur tadqiqotlarga asoslanib ish yuritganlariga bir dalildir. Ayniqsa, o‘tmishda ham, hozirda ham musulmon o‘lkalarida o‘lchovlar masalasida yuzaki xulosalarga tayanib ish ko‘rish tasavvurga sig‘magan holdir. Chunki o‘lchovda ozgina adashilsa, kimningdir haqiga xiyonat, qaysidir tomonga zulm bo‘lib qolishi mumkin. Bu narsa esa, musulmonlar hazar qiladigan va qattiq ehtiyot bo‘ladigan narsadir.
Uzislam.com: Nega bugun musulmonlarning aksariyati beamal? Nega shu amal qiluvchi musulmonlarning ham ko’pchiligi ilmsiz? Ajabo, bunga yolg’iz shu musulmonlarning o’zi aybdormi yoki ularning ilmsiz va beamal qolishlarida ulamolarning ham hissasi bormi? Balki ulamolar orasida ham Ummat uchun xolis xizmat qiluvchi asl ilm kishilari kamayib ketgandir? Quyidagi maqolada shu kabi savollar tahlil qilinib, hozirgi ulamolar ahvoli va bizga bugun qanday olimlar kerakligi haqida mubohasa qilinadi.
Theme by Danetsoft and Danang Probo Sayekti inspired by Maksimer